Aleksandar Berkman, Å ta je komunistiÄki anarhizam: Kako sistem radi
Kako to sistem radi?
Razmisli i pogledaj malo bolje kako to sistem "funkcioniše".
Pogledaj kako su izvrnuli život i njegovo pravo znaÄenje. Vidi koliko je tvoj život zatrovan i ojaÄ‘en jednim suludim ureÄ‘enjem.
Gde je smisao života, gde je radost življenja ?
Zemlja je bogata i prekrasna, blistavi suncevi zraci miluju ti srce. Ljudski genij i rad su pobedili sile prirode i upregli munje i vazduh u korist covecanstva. Nauka i pronalasci, ljudska industrija i rad stvorili su neizrecivo bogatstvo. Premostili smo prostrana mora, parna maÅ¡ina je poniÅ¡tila razdaljinu, elektriÄna varnica i motor na benzin oslobodili su Äoveka iz okova tla i Äak su porobili atmosferu da radi po njegovoj naredbi. Pobedili smo prostor i povezali smo i najdalja mesta na planeti. Ljudski glas sada kruži atmosferom i plavim nebesima, noseci ÄoveÄji pozdrav svim ljudima na svetu.
Pa ipak, ljudi jecaju pod teÅ¡kim teretom i nema radosti u njihovim srcima. Njihovi životi su puni bede, njihove duÅ¡e su hladne, pune želja i potreba. SiromaÅ¡tvo i zloÄin ispunjavaju svaku zemlju, hiljade ljudi su žrtve bolesti i ludila, rat kasapi milione i donosi tiraniju i izrabljivanje u njihovim životima.
ÄŒemu sva ta beda i ubistva u tako bogatom svetu ? ÄŒemu sav bol i patnja na zemlji punoj plodova prirode i sunÄeve svetlosti ?
"To je božja volja", kaže crkva.
"Ljudi su loši", kaže zakonodavac.
"Tako mora da bude", kaže budala.
Da li je to istina ? Da li stvarno mora tako da bude ?
Ti i ja i svako od nas, svi mi hoćemo da živimo. Imamo samo jedan život i s pravom hoćemo da iz njega izvuÄemo najviÅ¡e. Mi želimo malo radosti i sunÄeve svetlosti dok smo živi. Å ta će da nam se desi kada umremo, to ne znamo. Niko ne zna. Dobre su Å¡anse da kada jednom umremo - ostaćemo mrtvi. Kako god bilo, dokle god živimo, naÅ¡e celo bice žudi za radoÅ¡cu i smehom, za suncem i srećom. Priroda nas je takvim naÄinila. Tako je stvorila i tebe i mene i milione drugih kao Å¡to smo mi, da Äeznu za životom i radoÅ¡cu. Da li je pravedno i doliÄno da nam sve to bude uskraćeno i da zauvek ostanemo robovi Å¡aÄice ljudi tako gospodare nama i naÅ¡im životima?
Da li bi to mogla da bude "Božja volja", kao što to crkva propoveda ?
Ako Bog postoji, on mora biti pravedan. Da li bi on dozvolio da nas varaju i da nam otmu život i njegove radosti ? Ako Bog postoji, on bi morao biti naÅ¡ otac i svi ljudi bi bili njegova deca. Da li bi jedan dobar otac dopustio da neka njegova deca gladuju i žive u nemaÅ¡tini dok druga imaju toliko da ne znaju Å¡ta će sa tim ? Da li bi on kaznio hiljade, Äak i milione, svoje dece ubistvom ili masakrom samo zbog slave nekog kralja ili profita nekog kapitaliste ? Da li bi on odobrio nepravdu, nasilje i ubistvo ? Ne, moj prijatelju, ne možeÅ¡ verovati da je takav dobri otac, da je pravedan Bog. Ako ti ljudi govore da Bog želi takve stvari, oni te lažu.
Možda ćeš reći da je Bog dobar, ali da su ljudi ti koji su loši i da je to razlog što je sve tako pogrešno na ovome svetu.
Ali ako su ljudi loÅ¡i, ko ih je takvim stvorio ? Ti valjda ne verujeÅ¡ da je Bog stvorio ljude loÅ¡im, jer bi u tom slucaju on bio za to odgovoran. Ako su ljudi loÅ¡i, to znaÄi da ih je neÅ¡to drugo napravilo takvim. Ovo bi moglo da bude taÄno. Istražimo to malo bolje. Idemo da vidimo kakvi su ljudi, Å¡ta su oni i kako žive i kako ti živiÅ¡.
Od najranijeg detinjstva ubacivano ti je u glavu da moraÅ¡ postati uspeÅ¡an, da moraÅ¡ da stvaraÅ¡ novac. Novac znaÄi raskoÅ¡, sigurnost, moć. Nije bitno ko si, ljudi te mere po tome koliko "vrediÅ¡", po veliÄini bankovnog racuna.
Tako su te uÄili i svako drugi je na isti naÄin uÄen. Da li ti je onda Äudno da je svaciji život postao trka za novcem, za dolarom i da se tvoje celo biće pretvorilo u borbu za imetak, za bogatstvo ?
Glad za novcem nastaje na onome što je hrani. Siromašan se bori za život, za malo ugodnosti. Imućan hoće još veće bogatstvo da bi mu ono dalo sigurnost i zaštitilo ga od straha od sutrašnjice, a kada on postane veliki bankar, ne sme da se opusti, mora uvek budno da pazi na konkurente iz straha od gubljenja trke od nekog drugog.
Tako je svako primoran da uÄestvuje u toj ludoj trci i glad za imetkom joÅ¡ viÅ¡e obuzima Äoveka. Ona postaje najvažniji deo njegovog života. Svaka misao se vrti oko novca, sva energija je usmerena na sticanje bogatstva i sada žeÄ‘ za bogatstvom postaje manija, ludilo koje zahvata sve - i one koji imaju, i one koji nemaju.
Na taj naÄin život je izgubio svoj pravi smisao radosti i lepote. Pretvorio se u nerazuman, divlji ples oko zlatnog teleta, suludo obožavanje boga Mamona. U tom plesu i molitvi, Äovek je žrtvovao sve svoje bolje osobine srca i duÅ¡e - dobrotu, pravdu, Äast i ljudskost, strast i saosećanje sa svojim bližnjima.
"Svako za sebe i Ä‘avo ce se radovati" - to mora da postane princip i motiv većine ljudi u takvim uslovima. Da li je onda zapanjujuće da se u toj ludoj trci za novcem razvijaju najgore ljudske osobine - pohlepa, zavist, mržnja i najniže strasti ? ÄŒovek biva zao; on postaje zloÄest i nepravedan; pribegava prevari, kraÄ‘i i ubistvu.
Pogledaj malo bolje oko sebe i vidi koliko se zloÄina i loÅ¡ih stvari deÅ¡ava u tvom gradu, u tvojoj zemlji, u svetu uopÅ¡te zbog novca, imovine i poseda. Vidi koliko je svet pun siromaÅ¡tva i bede, kako su hiljade lak plen bolesti i ludila, gluposti i nasilja, samoubistava i ubistava - a sve to zbog neljudskih i svirepih prilika u kojima živimo.
Dobro je govorio mudrac, kada je rekao da je izvor sveg zla u novcu. Gde god baciš pogled, videćeš rđave i ponižavajuce posledice postojanja novca, imovine, manije da se ima i zadrži. Svakog je oduzelo ludilo grabeža, svako hvata šakom i kapom, da nagomilava koliko god može da bi danas mogao da uživa, a da bi sutra imao sigurnu budućnost.
Da li bi zbog toga mogao reći da je Äovek loÅ¡ ? Zar nije primoran da uÄestvuje u trci za novcem zbog životnih okolnosti, zbog poremećenog sistema u kojem živimo ? NemaÅ¡ izbora - ili se trkaÅ¡ ili propadaÅ¡.
Da li je onda tvoja greÅ¡ka Å¡to te je život naterao da budeÅ¡ takav i da tako radiÅ¡ ? Da li je to greÅ¡ka tvoga brata, tvog suseda ili bilo koga drugog ? Pre će biti da smo svi roÄ‘eni u ovoj otkaÄenoj Å¡emi i da moramo da se poravnamo po liniji.
Da li je onda Å¡ema ta koja ne valja ? Razmisli joÅ¡ jedanput i videćeÅ¡ da uopÅ¡te nisi loÅ¡ u duÅ¡i , ali da te uslovi Äesto teraju da radiÅ¡ stvari za koje znaÅ¡ da su loÅ¡e. Ti sâm ne bi radije tako Äinio. Kad možeÅ¡ da si priuÅ¡tiÅ¡, trudiÅ¡ se da budeÅ¡ dobar i od pomoći drugima, ali kada bi pratio svoju naklonost u tom smeru, ti bi zanemario svoje sopstvene interese i uskoro bi i sam bio u nestaÅ¡ici.
ZnaÄi, okolnosti života potiskuju i guÅ¡e instinkte ljudskosti i dobrote u nama i oguglali smo prema potrebama i bedi naÅ¡ih bližnjih.
Ovo se da videti u svakoj fazi života, u svim meÄ‘uljudskim odnosima, kroz sav naÅ¡ druÅ¡tveni život. Naravno, ukoliko bismo imali zajedniÄke interese ne bi bilo potrebe da neko nekoga iskorišćava, jer Å¡ta god bi donosilo dobro jednom, donosilo bi i drugom. Mi, kao ljudska bića, kao deca jednog istog ljudskog roda, zasigurno imamo zajedniÄke interese. Kao Älanovi jednog besmislenog i zloÄinaÄkog druÅ¡tvenog uredenja, naÅ¡eg danaÅ¡njeg kapitalistiÄkog sistema, naÅ¡i interesi uopÅ¡te nisu zajedniÄki. U stvari, intresi razliÄitih klasa u druÅ¡tvu suprotstavljeni su jedan drugom, oni su nepomirljivi i neprijateljski, kao Å¡to sam pokazao u prethodnim poglavljima.
Zato ljudi iskorišćavaju jedan drugog kada imaju ikakvu zaradu od toga, kada to narede njihovi interesi. U biznisu, u trgovini, u odnosima izmedu zaposlenog i poslodavca - svugde ceÅ¡ pronaci isti princip na delu. Svako se trudi da bude ispred svog bližnjeg. TakmiÄenje postaje suÅ¡tina kapitalistiÄkog sistema, od bankara milijardera, preko velikog proizvoÄ‘aÄa i vlasnika industrije kroz sve druÅ¡tvene i finansijske slojeve do poslednjeg radnika u fabrici. ÄŒak su i radnici primorani da se takmiÄe meÄ‘u sobom za radna mesta i bolju platu.
Na taj naÄin, naÅ¡ ceo život postaje borba Äoveka protiv Äoveka, klase protiv klase. U toj borbi Äovek koristi sva sredstva da postigne uspeh, da potisne drugog takmiÄara, da se izdigne iznad njega.
Jasno je da će takvi uslovi razviti i negovati najgore osobine u Äoveku. Isto je tako jasno da zakoni Å¡tite one koji imaju moć i uticaj, bogate i imućne, iako i oni meÄ‘u sobom imaju svoje bogataÅ¡e. SiromaÅ¡an mora neizbežno da izvuÄe deblji kraj u takvoj situaciji. On će pokuÅ¡ati da radi isto Å¡to i bogataÅ¡, ali poÅ¡to nema iste mogucnosti da uveća svoju zaradu pod zaÅ¡titom zakona, Äesto će to onda probati i izvan zakona i pašće u njegovu zamku. Iako nije uradio niÅ¡ta drugaÄije od bogataÅ¡a - iskoristio je ili prevario nekoga - on je to uradio "nelegalno" i onda ga zovemo kriminalcem.
Pogledaj onog siromaÅ¡nog deÄaka na uglu ulice. Ofucan je, bled i poluizgladneo. On vidi da drugi deÄak, sin bogatih roditelja, nosi finu odeću, dobro je uhranjen i ćak smatra da je ponižavanje igrati se sa siromaÅ¡nim detetom. DeÄko u dronjcima je besan na njega, povreÄ‘en je i mrzi bogatog deÄka. Svugde doživljava siromaÅ¡an deÄak iste stvari - ljudi ga zanemaruju i preziru, Äesto ga Å¡utiraju - on oseća da ljudi ne misle da je on jednako dobar kao i bogati deÄak, prema kojem se svi ophode sa poÅ¡tovanjem i pažnjom. SiromaÅ¡an deÄak postaje ogorÄen. Kada odraste, opet vidi iste stvari: bogati se poÅ¡tuju i cene, siromaÅ¡ne Å¡utiraju i zatvaraju. Tako siromaÅ¡an deÄak poÄinje polako da mrzi svoje siromaÅ¡tvo i razmiÅ¡lja o tome kako bi mogao postati bogat, kako bi mogao zaraditi novac i pokuÅ¡ava da to uradi na svaki mogući naÄin tako Å¡to iskorišćava druge, jer su i drugi uvek iskorišćavali njega, laže i vara, a ponekad poÄini i zlocin.
Ti onda kažeÅ¡ da je on "loÅ¡". Ne vidiÅ¡ li Å¡ta ga je uÄinilo loÅ¡im ? Zar ne vidiÅ¡ da ga je situacija u kojoj je ceo život živeo naÄinila onakvim kakav jeste ? Onda, zar ne vidiÅ¡ da je sistem koji održava takvu situaciju veći zloÄinac nego taj sitni lopov ? Zakon će ga kazniti, ali zar nisu zakoni ti koji prave tako loÅ¡u situaciju i podržavaju sistem koji stvara zloÄince ?
Razmisli o tome i videćeÅ¡ da, ako to već nisu zakoni sami po sebi, onda je to država koja Äini zloÄin terajući ljude da žive u okolnostima koje ih Äine loÅ¡im. Pogledaj kako zakon i država podržavaju i Å¡tite najveći od svih zloÄina, majku svih zloÄina, kapitalistiÄki sistem nadnice i kako i dalje nastavljaju da kažnjavaju siromaÅ¡nog kriminalca.
Da li ima razlike kada radiÅ¡ neÅ¡to loÅ¡e pod zaÅ¡titom zakona ili nezakonito ? Delo i posledice ostaju iste. Å taviÅ¡e: zakonito nedelo je joÅ¡ veće zlo, jer uzrokuje joÅ¡ veću bedu i nepravdu nego nezakonito. Zakonit zloÄin se sve vreme odigrava. Ne možemo ga kazniti i poÄiniocima je lako, dok nezakonit zloÄin nije tako Äesta pojava i ima ograniÄene posledice i polje delovanja.
Ko stvara viÅ¡e bede: bogati proizvoÄ‘ac koji smanjuje plate hiljadama radnika da bi povećao svoju zaradu ili Äovek bez posla koji je neÅ¡to ukrao da bi mogao da se prehrani ?
Ko Äini veće zlo: žena industrijskog magnata koji potroÅ¡i hiljadu dolara za srebrnu ogrlicu za svoju pudlicu ili slabo plaćena devojka u magnatovoj prodavnici koja ne može da izdrži iskuÅ¡enje i ukrade poneku Ä‘inÄ‘uvu ?
Ko je veći zloÄinac: Å¡pekulant koji trguje na tržiÅ¡tu pÅ¡enice i pravi milionsku zaradu time Å¡to podiže cenu siromahovog hleba ili beskućnik koji poÄini neku kraÄ‘u ?
Ko je veći Äovekov neprijatelj: pohlepni baron uglja koji je odgovoran za žrtvovanje ljudskih života u loÅ¡e provetrenim i opasnim rudnicima ili oÄajnik koji je osuÄ‘en zbog oružanog napada i pljaÄke ?
Nisu nezakoniti zloÄini i nedela ti koji su uzrok najvećeg zla na ovome svetu. To su zakonita nedela i nekažnjivi zloÄini, opravdani i zaÅ¡tićeni zakonom i državom koji ispunjavaju svet bedom i nestaÅ¡icom, prepirkama i svaÄ‘om, klasnom borbom, krvoprolićem i razaranjem.
ÄŒesto sluÅ¡amo o zloÄinima i zloÄincima, o provalama i pljaÄkama, o napadima na osobe i imovinu. Redovi dnevne Å¡tampe puni su takvih izveÅ¡taja.
Da li Äesto sluÅ¡aÅ¡ o zloÄinima kapitalistiÄke industrije i biznisa ? Da li novine ikada piÅ¡u o stalnoj pljaÄki i kraÄ‘i u vidu niskih plata i visokih cena? Da li one piÅ¡u o Å¡iroko rasprostranjenoj bedi prouzrokovanoj tržiÅ¡nim Å¡pekulacijama, o pokvarenoj hrani, o hiljadu i jednom vidu prevare, o otimanju i zelenaÅ¡enju putem kojih biznis i trgovina bujaju ? Da li piÅ¡u o nedelima i zlu, o siromaÅ¡tvu, slomljenim srcima i srÄanim udarima i preuranjenoj smrti, o depresiji i samoubistvima koji uslede nakon stalnog mrvljenja u kapitalistiÄkom sistemu? Da li piÅ¡u o brizi i mukama hiljada onih koji su izbaÄeni sa posla i niko ne mari da li umiru ili su joÅ¡ živi ? Da li govore o mizernim nadnicama koje se plaćaju ženama i devojkama u naÅ¡oj industriji, o slaboj ishrani koja primorava mnoge na prostituciju da bi mogle da prežive ? Da li ti ikada priÄaju o armiji nezaposlenih koje kapitalizam drži da bi ti oteli hleb iz usta kada kreneÅ¡ da Å¡trajkujeÅ¡ za bolju platu? Da li govore da je nezaposlenost, sa svim bolestima srca, patnjama i bedi koja je prati, direktno izazvana kapitalistiÄkim sistemom? Da li ti ikada kažu kako rad plaćenog roba pretvaraju u zaradu gospodara industrije ? Kako se rad i život traće u glupoj kapitalistiÄkoj utrci i neplaniranoj proizvodnji ?
Naime, oni ti govore dosta toga o zloÄinima i zloÄincima, o "loÅ¡em", o "zlu" u Äoveku, posebno meÄ‘u nižim slojevima radnika, ali zato ne kažu da kapitalistiÄki uslovi izazivaju većinu naÅ¡ih zloÄina i da je sam kapitalizam najveći zloÄin od svih: on satre viÅ¡e života u jednom jedinom danu nego sve ubice zajedno. Razaranje života i imovine od strane zloÄinaca od poÄetka sveta je deÄja igra u poreÄ‘enju sa deset miliona ubijenih i dvadeset miliona ranjenih i neizmerivom pustoÅ¡i i bedom stvorenom za vreme samo jednog kapitalistickog dogaÄ‘aja, nedavnog Svetskog rata. [Napomena prevodioca: misli se na Prvi svetski rat.] To zapanjujuće pustoÅ¡enje i pokolj bili su zakonito dete kapitalizma, kao Å¡to su i svi ratovi i pohodi rezultat suprotstavljenih finansijskih i trgovinskih interesa internacionalne buržoazije. To je bio rat zbog zarade, kao Å¡to su Vudrou Vilson i njegova klasa posle Äak i priznali.
Kao što vidiš, opet se sve vrti oko zarade. Pretvaranje ljudskog mesa i krvi u zaradu u ime patriotizma.
"Patriotizam!", dižeš glas, "pa to je plemenit cilj!".
"A nezaposlenost", pita tvoj prijatelj, "da li je kapitalizam i za nju odgovoran ? Zar je to greška mog šefa što on nema posla za mene ?"
