Aleksandar Berkman, Å ta je komunistiÄki anarhizam: Sistem nadnice
Sistem nadnice[edit]
Da li si ikada prestao da se pitaš: zašto su te baš rodili tvoji roditelji, a ne neko drugi?
Znaš na šta mislim, niko te nije pitao za dozvolu. Jednostavno si rođen.; Nisi imao sreće da biraš mesto svog rođenja ili da izabereš roditelje. Bila je to puka sreća.
Tako se zadesilo da nisi rođen kao bogataš. Možda su ljudi oko tebe deo srednje klase, mada su najverovatnije radnici i tako si ti jedan u milion, u masi, koja mora da radi da bi zaradila za život.
Čovek koji ima novac može da ga uloži u neki posao ili industriju. On investira i živi od profita. Ti pak nemaš novca. Sve što imaš je tvoja sposobnost da radiš, tvoja radna snaga.
Bilo je vremena kada je svaki radni Äovek radio samo za sebe. Nisu postojale fabrike niti velike industrije. Radnik je imao svoje alatke i svoju malu radionicu i sam je sebi dobavljao sirovine koje su mu trebale. Radio je sam za sebe i nazivali su ga zanatlija.
Onda je doÅ¡lo vreme fabrika i velikih radionica. Malo po malo, potisnule su nezavisnog zanatliju jer nije uspevao da napravi stvari po tako maloj ceni kao fabrike - nije mogao da se takmiÄi sa velikim proizvoÄ‘aÄima. Zanatlija je morao da napusti svoju radionicu i da ide da radi u fabrici.
U fabrikama i velikim postrojenjima stvari se proizvode na veliko. Takva proizvodnja na veliko se naziva industrijalizacija. Putem nje su se poslodavci i proizvoÄ‘aÄi obogatili tako da su gazde industrije i trgovine sakupile veoma puno novca - puno kapitala. Stoga se takav sistem naziva kapitalizam. Danas svi mi živimo u kapitalistiÄkom sistemu.
U kapitalistiÄkom sistemu radnik ne može da živi sam za sebe kao u starim danima. On nije u sposobnosti da se takmiÄi sa velikim proizvoÄ‘aÄima. Ako si radnik, ti moraÅ¡ da tražiÅ¡ poslodavca. RadiÅ¡ za njega, tj. ako im daÅ¡ svoj rad na toliko i toliko sati dnevno ili nedeljno, on će ti ga platiti. Ti mu prodajeÅ¡ svoju radnu snagu, a on ti daje nadnicu.
U kapitalistiÄkom sistemu cela radniÄka klasa prodaje svoj rad poslodavaÄkoj klasi [employing class]. Radnici grade fabrike, prave maÅ¡ine i alate i proizvode dobra. Poslodavac zadržava fabrike, maÅ¡ineriju, alate i dobra za sebe kao svoj profit. Radnik dobija samo platu.
Takav poredak naziva se nadniÄarski sistem.
UÄeni ljudi su uvideli da radnik dobija u obliku plate samo jednu desetinu od onoga Å¡to proizvede. Drugih devet desetina će biti podeljene izmeÄ‘u zemljoposednika, proizvoÄ‘aÄa, transportne kompanije, prodavca na veliko, preprodavca i drugih posrednika.
To znaÄi sledeće:
Iako se radnici, kao klasa, izgradili fabrike, deo njihovog svakodnevnog rada im se uzima za privilegiju da koriste te fabrike. To je zemljoposednikov profit.
Iako su radnici napravili alate i maÅ¡ineriju, drugi deo njihovog svakodnevnog rada im se oduzima za privilegiju da koriste te alate i maÅ¡ineriju. To je proizvoÄ‘aÄev profit.
Iako su radnici napravili prugu i njome upravljaju, još jedan deo njihovog svakodnevnog rada im se oduzima za transportovanje dobara koji su oni napravili. To je transporterov profit.
I tako dalje, ukljuÄujući bankara, koji pozajmljuje proizvoÄ‘aÄu novac od drugih ljudi, trgovca na veliko, preprodavca i druge posrednike, od kojih svaku uzima deo od radnikovog rada.
Sta onda preostaje - jedna desetina prave vrednosti radnikovog rada - njegov udeo, njegova plata.
Da li naslućuješ sada zašto je mudri Prudon rekao da je svojina bogatih ukradena imovina? Ukradena od onog koji proizvodi, radnika.
Zar nije Äudno da je tako neÅ¡to dozvoljeno?
Jeste, naravno, to je stvarno Äudno; a najÄudnije je Å¡to ceo svet to posmatra i niÅ¡ta ne Äini protiv toga. JoÅ¡ gore, radnici niÅ¡ta ne Äine povodom toga. ZaÅ¡to ona većina misli da je sve u redu i da je kapitalistiÄki sistem dobar?
To je zato Å¡to radnici ne vide Å¡ta im se deÅ¡ava. Oni ne shvataju da ih potkradaju. Ostatak sveta takoÄ‘e malo razume i kada neki poÅ¡ten Äovek pokuÅ¡a da im to objasni, onda uzvikuju "anarhista!" i upucaju ga ili ga poÅ¡alju u zatvor.
Kapitalisti su naravno veoma zadovoljni sa kapitalistiÄkim sistemom. ZaÅ¡to ne bi bili? Oni se putem njega bogate. Zato ne možeÅ¡ od njih oÄekivati da će reći da on nije dobar.
Srednje klase su pomoćnici kapitalista i oni takoÄ‘e žive od rada radniÄke klase, zaÅ¡to bi se onda bunili? Svakako se tu i tamo može naći neki Äovek ili žena iz srednje klase koji će se pobuniti i reći istinu o celoj stvari. Takvi ljudi su brzo ućutkani i izvikani kao "neprijatelji naroda", kao ludi ometaÄi [disturber] i anarhisti.
Ipak, ti bi pomislio da su radnici prvi koji bi trebali da se bune protiv kapitalistiÄkog sistema, jer su oni ti koje potkradaju i koji najviÅ¡e ispaÅ¡taju u njemu.
Jeste, tako bi trebalo da bude, ali nije, što je vrlo tužno.
Radnici znaju da žulj negde pritiska [the workers know that the shoe pinches somewhere]. Oni znaju da teÅ¡ko rade ceo svoj život i da dobijaju tek toliko da bi preživeli, a ponekad ni toliko. Oni vide da se njihovi poslodavci voze okolo u dobrim kolima i žive u najvećem luksuzu sa njihovim ženama koje su pokrivene dijamantima i u skupoj odeći, dok radnikova žena može jedva da si priuÅ¡ti novu [calico dress]. Stoga se radnici trude da poboljÅ¡aju svoju situaciju tako Å¡to traže bolje plate. To bi bilo isto kao kada bi se probudio usred noći u svojoj kući i uhvatio provalnika kako je uzeo sve moje stvari i sprema se da pobegne sa njima. Zamisli kada bi, umesto da ga spreÄim u tome, rekao: "Molim te, gospodine ProvalniÄe, ostavi mi makar jedno odelo da bi imao Å¡ta da obuÄem" i onda mu se joÅ¡ zahvalio ako bi mi dao jednu desetinu od stvari koje je od mene ukrao.
Ja se udaljavam od svoje priÄe. Vratimo se radniku i pogledajmo kako se on trudi da poboljÅ¡a uslove života i koliko malo on u tome uspeva. Upravo hoću da ti kažem zaÅ¡to radnik ne zgrabi provalnika za vrat i izbaci ga napolje, tj. zaÅ¡to moli kapitalistu da mu da malo viÅ¡e hleba ili malo veću platu i zaÅ¡to ga ne zbaci celog sa svoje grbaÄe.
Zato što su radnika, kao i ostatak sveta, ubedili da veruje da je sve u redu i da mora da ostane onako kako jeste; a i ako par stvari nisu kao što bi trebale da budu, to je zato što "su ljudi loši" i sve će se na kraju nekako srediti.
Uveri se sam da li to nije istina. Kod kuće, još dok si bio dete i kada si postavljao mnoga pitanja, govorili su ti "da to tako treba", da "mora da bude tako", da "je Bog sve tako stvorio" i da je sve u potpunom redu.
Ti si verovao svojim roditeljima kao što su oni verovali svojim roditeljima i zbog toga ti isto razmišljaš kao i tvoj deda.
Kasnije ti u Å¡koli govore iste stvari. UÄili su te da je Bog stvorio svet i da je sve dobro; da mora da bude bogatih i siromaÅ¡nih i da moraÅ¡ da poÅ¡tujeÅ¡ bogate i da budeÅ¡ zadovoljan svojom sudbinom. ReÄeno ti je da se tvoja zemlja zalaže za pravdu i da se zakon mora poÅ¡tovati. UÄitelj, sveÅ¡tenik i propovednik su ti svi nametnuli miÅ¡ljenje da je tvoj život pod Božjom kontrolom i da se "Njegova želja mora ispuniti" ["His will be done"]. Onda bi video siromaha kako ga odvlaÄe u zatvor i oni bi ti rekli da je on loÅ¡ jer je neÅ¡to ukrao i da je to veliki zloÄin.
Niti kod kuće niti u Å¡koli niti bilo gde drugde ti je iko rekao da je zloÄin kada bogataÅ¡ krade proizvode radnikovog rada ili da su kapitalisti bogati jer preuzimaju bogatstvo koje radniÅ¡tvo stvara.
Ne, niko ti nije nikada tako neÅ¡to rekao niti je to iko Äuo u Å¡koli ili crkvi. Kako onda možeÅ¡ da od radnika oÄekujeÅ¡ da o tome neÅ¡to znaju?
Naprotiv, tvoj um - dok si joÅ¡ bio dete i takoÄ‘e nakon toga - punjen je pogreÅ¡nim idejama tako da kada ÄujeÅ¡ pravu istinu ÄudiÅ¡ se da li je to uopÅ¡te moguće.
Možda sada uviđaš zašto radnici ne razumeju da je bogatstvo koje oni stvaraju ukradeno od njih i da im ga svaki dan otimaju.
"Zakon", pitaš, "i država - da li oni dozvoljavaju takvu krađu? Zar nije krađa zabranjena zakonom?"
