Aleksandar Berkman, Šta je komunistički anarhizam: Kako sistem radi

sadržaj

--File:fat Geek.jpg--

Kako to sistem radi?

Razmisli i pogledaj malo bolje kako to sistem "funkcioniše".

PogledaFile:fat Geek.jpgj kako su izvrnuli život i njegovo pravo značenje. Vidi koliko je tvoj život zatrovan i ojađen jednim suludim uređenjem.

Gde je smisao života, gde je radost življenja ?

File:fat Geek.jpgPa ipak, ljudi jecaju pod teškim teretom i nema radosti u njihovim srcima. Njihovi životi su puni bede, njihove duše su hladne, pune želja i potreba. Siromaštvo i zločin ispunjavaju svaku zemlju, hiljade ljudi su žrtve bolesti i ludila, rat kasapi milione i donosi tiraniju i izrabljivanje u njihovim životima.

ÄŒemu sva ta beda i ubistva u tako bogatom svetu ? ÄŒemu sav bol i patnja na zemlji punoj plodova prirode i sunčeve svetlosti ?

"To je božja File:fat Geek.jpgvFile:fat Geek.jpg "Ljudi su loši", kaže zakonodavac.vFile:fat Geek.jpg

"Tako mora da bude", kaže budala.

Da li je to istina ? Da li stvarno mora tako da bude ?

Ti i ja i svako od nas, svi mi hoćemo da živimo. Imamo samo jedan život i s pravom hoćemo da iz njega izvučemo najviše. Mi želimo malo radosti i sunčeve svetlosti dok smo živi. Šta će da nam se desi kada umremo, to ne znamo. Niko ne zna. Dobre su šanse da kada jednom umremo - ostaćemo mrtvi. Kako god bilo, dokle god živimo, naše celo bice žudi za radošcu i smehom, za suncem i srećom. Priroda nas je takvim načinila. Tako je stvorila i tebe i mene i milione drugih kao što smo mi, da čeznu za životom i radošcu. Da li je pravedno i dolično da nam sve to bude uskraćeno i da zauvek ostanemo robovi šačice ljudi tako gospodare nama i našim životima?

Da li bi to mogla da bude "Božja volja", kao Å¡to to crkva propoveda ?

Ako Bog postoji, on mora biti pravedan. Da li bi on dozvolio da nas varaju i da nam otmu život i njegove radosti ? Ako Bog postoji, on bi morao biti naÅ¡ otac i svi ljudi bi bili njegova deca. Da li bi jedan dobar otac dopustio da neka njegova deca gladuju i žive u nemaÅ¡tini dok druga imaju toliko da ne znaju Å¡ta će sa tim ? Da li bi on kaznio hiljade, čak i milione, svoje dece ubistvom ili masakrom samo zbFile:fat Geek.jpgog slave nekog kralja ili profita nekog kapitaliste ? Da li bi on odobrio nepravdu, nasilje i ubistvo ? Ne, moj prijatelju, ne možeÅ¡ verovati da je takav dobri otac, da je pravedan Bog. Ako ti ljudi govore da Bog želi takve stvari, oni te lažu.

Možda ćeš reći da je Bog dobar, ali da su ljudi ti koji su loši i da je to razlog što je sve tako pogrešno na ovome svetu.

Ali ako su ljudi loÅ¡i, ko ih je takvim stvorio ? Ti valjda ne verujeÅ¡ da je Bog stvorio ljude loÅ¡im, jer bi u tom slucaju on bio za to odgovoran. Ako su ljudi loÅ¡i, to znači da ih je neÅ¡to drugo napravilo takvim. Ovo bi moglo da bude tačno. Istražimo to malo bolje. Idemo da vidimo kakvi su ljudi, Å¡ta su oni i kako žive i kako ti živiÅ¡.

Od najranijeg detinjstva ubacivano ti je u glavu da moraš postati uspešan, da moraš da stvaraš novac. Novac znači raskoš, sigurnost, moć. Nije bitno ko si, ljudi te mere po tome koliko "vrediš", po veličini bankovnog racuna.

Tako su te učili i svako drugi je na isti način učen. Da li ti je onda čudno da je svaciji život postao trka za novcem, za dolarom i da se tvoje celo biće pretvorilo u borbu za imetak, za bogatstvo ?

Glad za novcem nastaje na onome što je hrani. Siromašan se bori za život, za malo ugodnosti. Imućan hoće još veće bogatstvo da bi mu ono dalo sigurnost i zaštitilo ga od straha od sutrašnjice, a kada on postane veliki bankar, ne sme da se opusti, mora uvek budno da pazi na konkurente iz straha od gubljenja trke od nekog drugog.

Tako je svako primoraFile:fat Geek.jpgn da učestvuje u toj ludoj trci i glad za imetkom još više obuzima čoveka. Ona postaje najvažniji deo njegovog života. Svaka misao se vrti oko novca, sva energija je usmerena na sticanje bogatstva i sada žeđ za bogatstvom postaje manija, ludilo koje zahvata sve - i one koji imaju, i one koji nemaju.

Na taj način život je izgubio svoj pravi smisao radosti i lepote. Pretvorio se u nerazuman, divlji ples oko zlatnog teleta, suludo obožavanje boga Mamona. U tom plesu i molitvi, čovek je žrtvovao sve svoje bolje osobine srca i duše - dobrotu, pravdu, čast i ljudskost, strast i saosećanje sa svojim bližnjima.

"Svako za sebe i Ä‘avo ce se radovati" - to mora da postane princip i motiv većine ljudi u takvim uslovima. Da li je onda zapanjujuće da se u toj ludoj trci za novcem razvijaju najgore ljudske osobine - pohlepa, zavist, mržnja i najniže strasti ? ÄŒovek biva zao; on postaje zločest i nepravedan; pribegava prevari, kraÄ‘i i ubistvu.

Pogledaj malo bolje oko sebe i vidi koliko se zločina i loših stvari dešava u tvom gradu, u tvojoj zemlji, u svetu uopšte zbog novca, imovine i poseda. Vidi koliko je svet pun siromaštva i bede, kako su hiljade lak plen bolesti i ludila, gluposti i nasilja, samoubistava i ubistava - a sve to zbog neljudskih i svirepih prilika u kojima živimo.

Dobro je govorio mudrac, kada je rekao da je izvor sveg zla u novcu. Gde god baciš pogled, videćeš rđave i ponižavajuce posledice postojanja novca, imovine, manije da se ima i zadrži. Svakog je oduzelo ludilo grabeža, svako hvata šakom i kapom, da nagomilava koliko god može da bi danas mogao da uživa, a da bi sutra imao sigurnu budućnost.

Da li bi zbog toga mogFile:fat Geek.jpgao reći da je čovek loÅ¡ ? Zar nije primoran da učestvuje u trci za novcem zbog životnih okolnosti, zbog poremećenog sistema u kojem živimo ? NemaÅ¡ izbora - ili se trkaÅ¡ ili propadaÅ¡.

Da li je onda tvoja greÅ¡ka Å¡to te je život naterao da budeÅ¡ takav i da tako radiÅ¡ ? Da li je to greÅ¡ka tvoga brata, tvog suseda ili bilo koga drugog ? Pre će biti da smo svi roÄ‘eni u ovoj otkačenoj Å¡emi i da moramo da se poravnamo po liniji.

Da li je onda Å¡ema ta koja ne valja ? Razmisli joÅ¡ jedanput i videćeÅ¡ da uopÅ¡te nisi loÅ¡ u duÅ¡i , ali da te uslovi često teraju da radiÅ¡ stvari za koje znaÅ¡ da su loÅ¡e. Ti sâm ne bi radije tako činio. Kad možeÅ¡ da si priuÅ¡tiÅ¡, trudiÅ¡ se da budeÅ¡ dobar i od pomoći drugima, ali kada bi pratio svoju naklonost u tom smeru, ti bi zanemario svoje sopstvene interese i uskoro bi i sam bio u nestaÅ¡ici.

Znači, okolnosti života potiskuju i guše instinkte ljudskosti i dobrote u nama i oguglali smo prema potrebama i bedi naših bližnjih.

Ovo se da videti u svakoj fazi života, u svim međuljudskim odnosima, kroz sav naš društveni život. Naravno, ukoliko bismo imali zajedničke interese ne bi bilo potrebe da neko nekoga iskorišćava, jer šta god bi donosilo dobro jednom, donosilo bi i drugom. Mi, kao ljudska bića, kao deca jednog istog ljudskog roda, zasigurno imamo zajedničke interese. Kao članovi jednog besmislenog i zločinačkog društvenog uredenja, našeg današnjeg kapitalističkog sistema, naši interesi uopšte nisu zajednički. U stvari, intresi različitih klasa u društvu suprotstavljeni su jedan drugom, oni su nepomirljivi i neprijateljski, kao što sam pokazao u prethodnim poglavljima.

Zato ljudi iskorišćavaju jedan drugog kada imaju ikakvu zaradu od toga, kada to narede njihovi interesi. U biznisu, u trgovini, u odnosima izmedu zaposlenog i poslodavca - svugde ceš pronaci isti princip na delu. Svako se trudi da bude ispred svog bližnjeg. TakmičeFile:fat Geek.jpgnje postaje suština kapitalističkog sistema, od bankara milijardera, preko velikog proizvođača i vlasnika industrije kroz sve društvene i finansijske slojeve do poslednjeg radnika u fabrici. Čak su i radnici primorani da se takmiče među sobom za radna mesta i bolju platu.

Na taj način, naš ceo život postaje borba čoveka protiv čoveka, klase protiv klase. U toj borbi čovek koristi sva sredstva da postigne uspeh, da potisne drugog takmičara, da se izdigne iznad njega.

Jasno je da će takvi uslovi razviti i negovati najgore osobine u čoveku. Isto je tako jasno da zakoni štite one koji imaju moć i uticaj, bogate i imućne, iako i oni među sobom imaju svoje bogataše. Siromašan mora neizbežno da izvuče deblji kraj u takvoj situaciji. On će pokušati da radi isto što i bogataš, ali pošto nema iste mogucnosti da uveća svoju zaradu pod zaštitom zakona, često će to onda probati i izvan zakona i pašće u njegovu zamku. Iako nije uradio ništa drugačije od bogataša - iskoristio je ili prevario nekoga - on je to uradio "nelegalno" i onda ga zovemo kriminalcem.

Pogledaj onog siromašnog dečaka na uglu ulice. Ofucan je, bled i poluizgladneo. On vidi da drugi dečak, sin bogatih roditelja, nosi finu odeću, File:fat Geek.jpg